Pomoć:LaTeX

Izvor: Fizika.org wiki

LaTeX je jedan od dijalekata originalnog TeX-a - programskog jezika za sastavljanje i pisanje dokumenata (ujedno i sustav za stvaranje istih). LaTeX se najčešće koristi u prirodnim i tehničkim znanostima i profesijama ponajprije zbog jednostavnog i brzog načina unošenja matematičkih izraza, te omogućuje uniformnost pisanja i laku razmjenu dokumenata preko svih platformi (što nije slučaj za popularne WYSIWYG^[1] tekstualne procesore: MS Word i OpenOffice Writer). Krivulja učenja LaTeX-a je dosta strma za razliku od WYSIWYG - što znači da ne možete samo sjesti i krenuti pisati dokument u LaTeX-u (već vam je potrebno određeno vrijeme učenja - obično par sati za iskusnije, a i do par dana za one koji se prvi puta susreću s programskim jezicima takvog tipa). Nakon prevođenja LaTeX koda nastaje DVI ili odmah PDF tip dokumenta - te daljnje izmjene na njima nisu moguće. LaTeX je izdan pod slobodnom licencom - što otprilike znači da je besplatan i da se može koristiti kako god želite.

Na Unixoidima LaTeX je svakodnevnica, a za Windows platformu postoji port LaTeX sustava - MiKTeX.

Za dodatne trikove i savjete vezane uz LaTeX valjda pogledati ovu temu.

Ove wiki stranice ne podržavaju cijeli LaTeX i svu njegovu sintaksu, već prepoznaju samo LaTeX matematičke izraze.

Sadržaj

1 Korištenje na wiki stranicama
2 Najkorišteniji matematički i ostali simboli i slova
3 Literatura i reference

Korištenje na wiki stranicama

Matematički izrazi na ovim wiki stranicama pišu se u LaTeX obliku, a stavljaju između <math> i </math> tagova.

Primjer:

<math>i\hbar\frac{\partial}{\partial t} \psi = -\frac{\hbar^2}{2m}\nabla^2\psi + V(x,y,z)\psi</math>

izgleda ovako:

$i\hbar\frac{\partial}{\partial t} \psi = -\frac{\hbar^2}{2m}\nabla^2\psi + V(x,y,z)\psi$

Najkorišteniji matematički i ostali simboli i slova

Konstante, slova, osnovne operacije, vektori i zagrade:

Zbrajanje i oduzimanje: + $+$ , - $-$

Množenje - obično stavimo samo razmak između slova, ali ako želimo posebno naznačiti da ne bi došli do zabune onda: \cdot, npr. $a \cdot b$ . Vektorsko množenje: \times, npr. $\vec{a}\times\vec{b}=\vec{c}$

Dijeljenje - ili koristimo kosu crtu / ili \div, npr. $a\div b$

Razlomak - \frac{1}{137} $\frac{1}{137}$

Potencije - samo se stavi znak ^ (za kompliciranije izraze koristiti grupiranje), negativna potencija r^{-2} $r - 2$

Kvadratni korijen - \sqrt $\sqrt{2}$

Relacije - jednako je obično =, \equiv $\equiv$

Vektori - \vec{a} $\vec{a}$ , no obično je praksa koristiti \mathbf umjesto strelice, ${\mathbf a}$

Ostali - \oplus $\oplus$ , \bigoplus $\bigoplus$ , \pm $\pm$ , \mp $\mp$ , \times $\times$ , \otimes $\otimes$ , \bigotimes $\bigotimes$ , \circ $\circ$ , \bullet $\bullet$ , \bigodot $\bigodot$ ,\star $\star$ , * $*$

Konstante i slova

Slova (konstante) - ništa posebno, normalno ih pišemo kao i u tekstu samo što se nalaze unutar <math></math> tagova

Grčka slova - pogledati ovdje

Ostala - \hbar $\hbar$

Indeksi, derivacije, crtice i oznake na slovima

Donji indeksi se mogu dodati na svaki znak s povlakom: _ npr. x_0 $x 0$
Gornji indeksi se dodaju kao i potencije sa znakom ^
Isto se koristi za granice integracije na integralu \int_0^1{xdx} $\int_0^1{xdx}$
Derivacije: \frac{dx}{dt}, $\frac{dx}{dt}$ ; \frac{\partial f}{\partial x} $\frac{\partial f}{\partial x}$ ; \nabla^2 f, $\nabla^2 f$ ; f'(x), $f'(x)$
Oznake na slovima - \acute{a} $\acute{a}$ , \grave{a} $\grave{a}$ , \hat{a} $\hat{a}$ , \tilde{a} $\tilde{a}$ , \breve{a} $\breve{a}$ , \check{a} $\check{a}$ , \bar{a} $\bar{a}$ , \ddot{a} $\ddot{a}$ , \dot{a} $\dot{a}$

Sume, integrali, razlomci, funkcije

Suma i: \sum_{i=1}^{n}{i}, $\sum_{i=1}^{n}{i}$
Integral \int_0^1 xdx, $\int_0^1 xdx$

Skupovi

\forall $\forall$ ,\exists $\exists$ ,\empty $\empty$ , \emptyset $\emptyset$ , \varnothing $\varnothing$ , \in $\in$ , \ni $\ni$ , \not $\not$ , \notin $\notin$ , \subset $\subset$ , \subseteq $\subseteq$ , \supset $\supset$ , \supseteq $\supseteq$ , \cap $\cap$ , \bigcap $\bigcap$ , \cup $\cup$ , \bigcup $\bigcup$ , \biguplus $\biguplus$ , \setminus $\setminus$ , \smallsetminus $\smallsetminus$ , \sqsubset $\sqsubset$ , \sqsubseteq $\sqsubseteq$ , \sqsupset $\sqsupset$ , \sqsupseteq $\sqsupseteq$ , \sqcap $\sqcap$ , \sqcup $\sqcup$ , \bigsqcup $\bigsqcup$